П:
О:
Читај ми
Преусмеравање дела свих болничких капацитета за најтеже пацијенте
Београд,
11. март 2015.
Министар здравља у Влади Републике Србије Златибор Лончар најавио је данас да ће део болничких капацитета широм Србије ускоро бити на располагању пацијентима са узнапредовалим најтежим болестима, који не могу без туђе помоћи.
Аутор:
Танјуг
Лончар је на састанку са представницима здравствених установа из целе Србије на тему „Палијативно збрињавање – тренутно стање и могућности“ истакао да је претходних година потрошено више од 3,5 милиона евра у покушају да се системски реши проблем пацијената који су на палијативној нези, али без успеха и резултата.
Он је објаснио да ће у почетку само део капацитета, приближно 20 одсто, бити преусмерен за ту намену, и најавио да ће смештај и пријем таквих пацијената по болницама широм земље почети за месец дана.
Према његовим речима, неће бити проблема за секундарне и терцијарне установе јер их Републички фонд за здравствено осигурање препознаје и оне могу да фактуришу лекове за ове пацијенте, док ће изменама закона бити решен проблем и у установама примарне заштите.
Предвиђено је, како је навео, да пацијенти у терминалној фази, са активном, прогресивном, најтежом болешћу, буду хоспитализовани и они ће добијати терапију за смањење бола, како би им у што већој мери био омогућен квалитетнији живот.
Министар је рекао да ће такви пацијенти бити одвојени од осталих болесника, у посебним собама, у зависности од слободних капацитета.
За сада јединице и одељења за палијативну негу ретко где постоје при здравственим установама, али ће то ускоро бити промењено, поновио је Лончар и навео да је логично да се слободни капацитети искористе, посебно у ситуацији када је неопходна штедња у свим сегментима.
Он је објаснио да ће обавеза смештаја важити за установе које имају капацитете, а не, на пример, за онколошке болнице или ургентне центре, где је попуњеност већ 100 одсто, и истакао да директори имају 30 дана да припреме капацитете.
Палијативно збрињавање јесте приступ који побољшава квалитет живота пацијената са активном, прогресивном, узнапредовалом болешћу, као и чланова њихових породица, кроз превенцију и отклањање патње путем раног откривања, процене и лечења бола и других физичких, психосоцијалних и духовних потреба пацијената.
Потребе за овим видом здравствене заштите су све веће, с обзиром на демографско старење популације, пораст обољевања од хроничних незаразних болести, укључујући малигна обољења, дијабетес, хроничну опструктивну болест плућа, трауматизам и слично.
Он је објаснио да ће у почетку само део капацитета, приближно 20 одсто, бити преусмерен за ту намену, и најавио да ће смештај и пријем таквих пацијената по болницама широм земље почети за месец дана.
Према његовим речима, неће бити проблема за секундарне и терцијарне установе јер их Републички фонд за здравствено осигурање препознаје и оне могу да фактуришу лекове за ове пацијенте, док ће изменама закона бити решен проблем и у установама примарне заштите.
Предвиђено је, како је навео, да пацијенти у терминалној фази, са активном, прогресивном, најтежом болешћу, буду хоспитализовани и они ће добијати терапију за смањење бола, како би им у што већој мери био омогућен квалитетнији живот.
Министар је рекао да ће такви пацијенти бити одвојени од осталих болесника, у посебним собама, у зависности од слободних капацитета.
За сада јединице и одељења за палијативну негу ретко где постоје при здравственим установама, али ће то ускоро бити промењено, поновио је Лончар и навео да је логично да се слободни капацитети искористе, посебно у ситуацији када је неопходна штедња у свим сегментима.
Он је објаснио да ће обавеза смештаја важити за установе које имају капацитете, а не, на пример, за онколошке болнице или ургентне центре, где је попуњеност већ 100 одсто, и истакао да директори имају 30 дана да припреме капацитете.
Палијативно збрињавање јесте приступ који побољшава квалитет живота пацијената са активном, прогресивном, узнапредовалом болешћу, као и чланова њихових породица, кроз превенцију и отклањање патње путем раног откривања, процене и лечења бола и других физичких, психосоцијалних и духовних потреба пацијената.
Потребе за овим видом здравствене заштите су све веће, с обзиром на демографско старење популације, пораст обољевања од хроничних незаразних болести, укључујући малигна обољења, дијабетес, хроничну опструктивну болест плућа, трауматизам и слично.
-
Београд, 4. јул 2026.Очување историјске истине о злочинима над српским народом...
-
Бeоград/ Брисел, 3. јул 2026.Београд опредељен за наставак конструктивног дијалога са...
-
Бeоград/Брисел, 3. јул 2026.Европске интеграције Србије гарант стабилности региона
-
Београд, 3. јул 2026.Наставак јачања сарадње Србије и Шпаније у области одбране
-
Шид, 3. јул 2026.Улагање у младе из дијаспоре и региона улагање у будућност Србије
-
Београд, 3. јул 2026.Обележен завршетак школовања 15. класе ВСБО и официра 69. класе ГШУ
-
Београд, 3. јул 2026.За програмске активности Савеза глувих и наглувих више од 20...
-
Београд, 3. јул 2026.Унапређење сарадње са Мароком у области пољопривреде
-
Београд, 3. јул 2026.Ускоро формирање научног координационог тела Србије и Републике...
-
Београд, 3. јул 2026.Бериша честитао Дан оснивања Националног савета албанске...