П:
О:
Читај ми
Заједничка борба земаља региона против злочина из мржње
Београд,
3. децембар 2014.
Канцеларија за људска и мањинска права Владе Републике Србије, Мисија ОЕБС-а у Србији и ОЕБС Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР) организовали су одржавање регионалне конференције „Међуресорна сарадња и кривично гоњење злочина из мржње у југоисточној Европи“.
У саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права наводи се да је конференција одржана у Београду у „Палати Србија“, и да је ово трећа по реду регионална конференција на ову тему, а претходне две су одржане у Скопљу 2012. године и 2013. године у Сарајеву.
Циљ организовања ових конференција јесте да се надлежним државним органима и националним контакт-особама за борбу против злочина из мржње пружи могућност редовне размене искустава, примера добре праксе и ефикасне примене законодавних решења у борби против злочина из мржње у региону.
Републички јавни тужилац Тамара Мировић указала је на нужност ефикасног спровођења закона и неопходност унутарресорне сарадње, а све у циљу постизања боље превенције и подизања свести у овој области заштите људских права.
Мировић је навела да је у претходном периоду Републичко јавно тужилаштво спровело низ активности у оквиру Акционог плана за спровођење Стратегије реформе правосуђа, међу којима је најзначајнија формирање Службе за информисање оштећених и сведока у априлу ове године.
У наредном периоду планира се израда Приручника за јавне тужиоце, као и одржавање низа обука за лакше поступање у кривичним поступцима, додала је Мировић.
Представник Мисије ОЕБС-а у Србији Кетрин Гебриел изразила је задовољство досадашњим достигнућима у регионалној сарадњи у овој области, која представља свеобухватни концепт безбедности и заштите људских права.
Најзначајније је успостављање мреже националних контакт-особа за злочине из мржње. Програм за борбу против злочина из мржње, који је ОЕБС покренуо 2009. године, фокусиран је на пружање подршке на националном нивоу, едукацију носилаца правосудних функција и подршку регионалној сарадњи, истакла је Гебриел.
Она је, поред захвалности домаћинима у погледу организације и одржавања континуитета регионалних конференција, похвалила измене Кривичног законика у погледу инкриминације злочина из мржње у нашој земљи.
У наставку конференције националне контакт-особе говориле су о активностима које су спроведене у претходних годину дана у земљама региона, а представник Републике Србије је истакао да од почетка 2013. године институт злочина из мржње постоји у позитивном кривичном законодавству наше земље, где је предвиђен као обавезна отежавајућа околност при одмеравању казни учиниоцима ових дела.
Он је навео да су у периоду од кодификације одржана три координациона састанка представника надлежних државних органа и организација цивилног друштва у циљу успостављања будућег механизма борбе против злочина из мржње у Републици Србији.
Наведеним састанцима присуствовали су представници Канцеларије за људска и мањинска права, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Републичког јавног тужилаштва, повереника за заштиту равноправности, Правосудне академије и Центра за основну полицијску обуку, као и организација цивилног друштва које су у досадашњем раду имале значајну улогу у борби против криминалитета мржње (Геј стрејт алијанса, YУЦОМ – Комитет правника за људска права и ЛАБРИС).
Сврха организовања састанака било је да се поделе искуства, као и да се истраже могућности и механизми за успостављање сарадње између наведених органа и организација у циљу што ефикасније борбе против криминалитета мржње.
Такође, истакнуто је да је Канцеларија за људска и мањинска права током ове године, у оквиру пројекта ИПА 2011 „Спровођење антидискриминационих политика“, организовала посете у 11 општина на територији Републике Србије у којима су организоване дебате о графитима мржње.
Циљ наведених скупова било је подизање свести носилаца дужности у јединицама локалне самоуправе о начинима борбе против овог вида говора мржње и развоју локалних акционих планова за спречавање овог феномена.
Представник Босне и Херцеговине (БиХ) је подсетио на то да је у овој земљи инкриминација злочина из мржње уведена пре четири године и да су постигнути значајни резултати, али да проблеми још постоје, поготово за повратничке заједнице и њихове верске и сакралне објекте, сексуалне мањине и Роме.
Немили догађаји су учестали у време верских празника, обележавања датума из прошлости и одржавања спортских догађаја, а значајно достигнуће јесте то да је уведен мониторинг на нападе на верске објекте у Сарајеву.
Поред тога, редовна су и годишња саветовања судија, анимирање цивилног друштва, као и адекватно прикупљање података о случајевима злочина из мржње, чије се унапређење очекује у наредном периоду.
Представник Црне Горе је указао на то да се у Црној Гори не очекује пораст броја случајева злочина из мржње.
Ова земља је прошле године инкриминисала злочин из мржње, а ове године је први пут и процесуиран један случај говора мржње који се десио у новинском тексту.
Представник Хрватске, земље која има највише достигнућа у овој области и која је једина чланица ЕУ, указао је на чињеницу да је донет потпуно нов Кривични законик који је увео и особе са инвалидитетом као заштићену друштвену групу.
У погледу адекватног евидентирања ових случајева, најбоље резултате је постигла полиција у односу на остале државне органе.
Такође, Хрватска као чланица ЕУ учествује у изради Заједничких оквира ЕУ који би требало да обезбеде уједначавање поступања у овој области у земљама ЕУ.
Представници Македоније су истакли да је у фебруару ове године уведена отежавајућа околност за дела учињена из мржње по свим основама, а не само по основу расе, вере, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног индентитета, већ и у погледу година живота, брачног стања и друго.
Такође, МУП је потписао меморандум о сарадњи за обуку припадника полиције. У наредном периоду очекује се унапређење регистровања случајева злочина из мржње по свим основама, а не само по основу расне мржње, како је то било до сада.
На конференцији су, поред представника државних органа Републике Србије, учествовали и представници Мисије ОЕБС-а у Србији, Црне Горе, Босне и Херцеговине (БиХ), Хрватске, Македоније, Албаније, као и представници Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији.
Као закључак конференције наведено је да је неопходна даља сарадња и размена података између земаља региона како би се што ефикасније одговорило на криминалитет мржње.
У том смислу, предложена је сарадња са ОЕБС Канцеларијом за демократске институције и људска права (ОДИХР) која има значајна искуства на овом пољу, и оцењено да је истовремено неопходно укључити и сва расположива средства у превенцију, додаје се у саопштењу.
Циљ организовања ових конференција јесте да се надлежним државним органима и националним контакт-особама за борбу против злочина из мржње пружи могућност редовне размене искустава, примера добре праксе и ефикасне примене законодавних решења у борби против злочина из мржње у региону.
Републички јавни тужилац Тамара Мировић указала је на нужност ефикасног спровођења закона и неопходност унутарресорне сарадње, а све у циљу постизања боље превенције и подизања свести у овој области заштите људских права.
Мировић је навела да је у претходном периоду Републичко јавно тужилаштво спровело низ активности у оквиру Акционог плана за спровођење Стратегије реформе правосуђа, међу којима је најзначајнија формирање Службе за информисање оштећених и сведока у априлу ове године.
У наредном периоду планира се израда Приручника за јавне тужиоце, као и одржавање низа обука за лакше поступање у кривичним поступцима, додала је Мировић.
Представник Мисије ОЕБС-а у Србији Кетрин Гебриел изразила је задовољство досадашњим достигнућима у регионалној сарадњи у овој области, која представља свеобухватни концепт безбедности и заштите људских права.
Најзначајније је успостављање мреже националних контакт-особа за злочине из мржње. Програм за борбу против злочина из мржње, који је ОЕБС покренуо 2009. године, фокусиран је на пружање подршке на националном нивоу, едукацију носилаца правосудних функција и подршку регионалној сарадњи, истакла је Гебриел.
Она је, поред захвалности домаћинима у погледу организације и одржавања континуитета регионалних конференција, похвалила измене Кривичног законика у погледу инкриминације злочина из мржње у нашој земљи.
У наставку конференције националне контакт-особе говориле су о активностима које су спроведене у претходних годину дана у земљама региона, а представник Републике Србије је истакао да од почетка 2013. године институт злочина из мржње постоји у позитивном кривичном законодавству наше земље, где је предвиђен као обавезна отежавајућа околност при одмеравању казни учиниоцима ових дела.
Он је навео да су у периоду од кодификације одржана три координациона састанка представника надлежних државних органа и организација цивилног друштва у циљу успостављања будућег механизма борбе против злочина из мржње у Републици Србији.
Наведеним састанцима присуствовали су представници Канцеларије за људска и мањинска права, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Републичког јавног тужилаштва, повереника за заштиту равноправности, Правосудне академије и Центра за основну полицијску обуку, као и организација цивилног друштва које су у досадашњем раду имале значајну улогу у борби против криминалитета мржње (Геј стрејт алијанса, YУЦОМ – Комитет правника за људска права и ЛАБРИС).
Сврха организовања састанака било је да се поделе искуства, као и да се истраже могућности и механизми за успостављање сарадње између наведених органа и организација у циљу што ефикасније борбе против криминалитета мржње.
Такође, истакнуто је да је Канцеларија за људска и мањинска права током ове године, у оквиру пројекта ИПА 2011 „Спровођење антидискриминационих политика“, организовала посете у 11 општина на територији Републике Србије у којима су организоване дебате о графитима мржње.
Циљ наведених скупова било је подизање свести носилаца дужности у јединицама локалне самоуправе о начинима борбе против овог вида говора мржње и развоју локалних акционих планова за спречавање овог феномена.
Представник Босне и Херцеговине (БиХ) је подсетио на то да је у овој земљи инкриминација злочина из мржње уведена пре четири године и да су постигнути значајни резултати, али да проблеми још постоје, поготово за повратничке заједнице и њихове верске и сакралне објекте, сексуалне мањине и Роме.
Немили догађаји су учестали у време верских празника, обележавања датума из прошлости и одржавања спортских догађаја, а значајно достигнуће јесте то да је уведен мониторинг на нападе на верске објекте у Сарајеву.
Поред тога, редовна су и годишња саветовања судија, анимирање цивилног друштва, као и адекватно прикупљање података о случајевима злочина из мржње, чије се унапређење очекује у наредном периоду.
Представник Црне Горе је указао на то да се у Црној Гори не очекује пораст броја случајева злочина из мржње.
Ова земља је прошле године инкриминисала злочин из мржње, а ове године је први пут и процесуиран један случај говора мржње који се десио у новинском тексту.
Представник Хрватске, земље која има највише достигнућа у овој области и која је једина чланица ЕУ, указао је на чињеницу да је донет потпуно нов Кривични законик који је увео и особе са инвалидитетом као заштићену друштвену групу.
У погледу адекватног евидентирања ових случајева, најбоље резултате је постигла полиција у односу на остале државне органе.
Такође, Хрватска као чланица ЕУ учествује у изради Заједничких оквира ЕУ који би требало да обезбеде уједначавање поступања у овој области у земљама ЕУ.
Представници Македоније су истакли да је у фебруару ове године уведена отежавајућа околност за дела учињена из мржње по свим основама, а не само по основу расе, вере, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног индентитета, већ и у погледу година живота, брачног стања и друго.
Такође, МУП је потписао меморандум о сарадњи за обуку припадника полиције. У наредном периоду очекује се унапређење регистровања случајева злочина из мржње по свим основама, а не само по основу расне мржње, како је то било до сада.
На конференцији су, поред представника државних органа Републике Србије, учествовали и представници Мисије ОЕБС-а у Србији, Црне Горе, Босне и Херцеговине (БиХ), Хрватске, Македоније, Албаније, као и представници Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији.
Као закључак конференције наведено је да је неопходна даља сарадња и размена података између земаља региона како би се што ефикасније одговорило на криминалитет мржње.
У том смислу, предложена је сарадња са ОЕБС Канцеларијом за демократске институције и људска права (ОДИХР) која има значајна искуства на овом пољу, и оцењено да је истовремено неопходно укључити и сва расположива средства у превенцију, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 30. јун 2026.Војска Србије поставила понтонски мост до Великог ратног острва
-
Београд, 30. јун 2026.Нова група професионалних војника примљена у стални радни однос
-
Београд, 30. јун 2026.Кривична пријава због недозвољеног промета акцизних производа
-
Београд, 30. јун 2026.Ветеринарска инспекција спровела 215 контрола у Тутину, Новом...
-
Београд, 29. јун 2026.Од 3. јула дуже радно време граничног прелаза Бајмок–Бачалмаш
-
Београд, 29. јун 2026.Позив малинарима да ажурирају податке о својим газдинствима у...
-
Крушевац, 28. јун 2026.У Крушевцу одржана централна државна церемонија полагања венаца...
-
Београд, 28. јун 2026.Почасна артиљеријска паљба поводом Видовдана
-
Београд, 28. јун 2026.Успешно завршена интервенција у Гучи након цурења амонијака
-
Београд, 27. јун 2026.Ухапшене две особе због непоштовања прописа о безбедности на...