П:
О:
Читај ми
Одржана седница Комисије за реформу правосуђа
Београд,
27. јун 2014.
Члан Радне групе за израду анализе измене уставног оквира Владан Петров изјавио је данас да правна анализа уставног оквира у правосуђу у Србији, коју је припремила ова група, представља прву фазу анализе судске власти и јавног тужилаштва.
Петров је на 10. седници Комисије за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа за период од 2013. до 2018. године, која се одржава у Скупштини Србије, истакао да би током друге фазе требало да буде израђен нацрт измене Устава, редигован по члановима.
Он је навео да је Радна група разматрала питања која се односе на састав Високог савета судства, Државног већа тужилаца, евентуално искључење законодавне и извршне власти из процеса избора судија, као и питање да ли треба задржати избор судија на пробни мандат.
Став ове групе, како је рекао, јесте да у измењеном Уставу Србије Правосудна академија не би требало да има статус уставне категорије, што не значи да не треба радити на даљем унапређењу те академије, како у нормативном смислу, тако и у пракси.
На седници Комисије за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа закључено је и да би одредбе о учешћу министра правде у раду Високог савета судства требало изменити, тако да он буде члан "ограниченог капацитета".
У закључку се додаје да министар не би имао овлашћења да одлучује у стварима које се односе на премештај судија и изрицање дисциплинских мера, али би могао да буде укључен у расправу о буџетским питањима, односно о приходима и расходима судства.
На седници је констатовано да је потребно регулисати избор судија, које по Уставу бирају Народна скупштина и Високи савет судства, тако што ће овај став бити избрисан, или преформулисан.
Такође, председнике судова, као и председника највишег суда, треба да бира Високи савет судства, који би одлуку о томе требало да доноси квалификованом већином гласова.
Комисија је на седници расправљала и о томе да се изменом Устава Србије регулише област политичке неспојивости прецизним набрајањем функција које су неспојиве са обављањем судске функције.
Међу закључцима Комисије јесте и тај да председник Врховног касационог суда треба да остане у саставу Високог савета судства, али да не треба по аутоматизму да буде и председник тог тела.
Комисија за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа разматрала је данас извештаје Републичког јавног тужилаштва, Високог савета судства, Врховног касационог суда, Државног већа тужилаца, Министарства правде и Правосудне академије.
Он је навео да је Радна група разматрала питања која се односе на састав Високог савета судства, Државног већа тужилаца, евентуално искључење законодавне и извршне власти из процеса избора судија, као и питање да ли треба задржати избор судија на пробни мандат.
Став ове групе, како је рекао, јесте да у измењеном Уставу Србије Правосудна академија не би требало да има статус уставне категорије, што не значи да не треба радити на даљем унапређењу те академије, како у нормативном смислу, тако и у пракси.
На седници Комисије за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа закључено је и да би одредбе о учешћу министра правде у раду Високог савета судства требало изменити, тако да он буде члан "ограниченог капацитета".
У закључку се додаје да министар не би имао овлашћења да одлучује у стварима које се односе на премештај судија и изрицање дисциплинских мера, али би могао да буде укључен у расправу о буџетским питањима, односно о приходима и расходима судства.
На седници је констатовано да је потребно регулисати избор судија, које по Уставу бирају Народна скупштина и Високи савет судства, тако што ће овај став бити избрисан, или преформулисан.
Такође, председнике судова, као и председника највишег суда, треба да бира Високи савет судства, који би одлуку о томе требало да доноси квалификованом већином гласова.
Комисија је на седници расправљала и о томе да се изменом Устава Србије регулише област политичке неспојивости прецизним набрајањем функција које су неспојиве са обављањем судске функције.
Међу закључцима Комисије јесте и тај да председник Врховног касационог суда треба да остане у саставу Високог савета судства, али да не треба по аутоматизму да буде и председник тог тела.
Комисија за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа разматрала је данас извештаје Републичког јавног тужилаштва, Високог савета судства, Врховног касационог суда, Државног већа тужилаца, Министарства правде и Правосудне академије.
-
Београд, 7. јул 2026.Разматрани нови правци стратешке сарадње са ЈИНР-ом из Русије
-
Велика Плана, 7. јул 2026.Деца из дијаспоре и региона неодвојиви део наше земље
-
Београд, 7. јул 2026.Могућности унапређења сарадње са Русијом у више области
-
Београд, 7. јул 2026.Наставак подршке УН изградњи друштва једнаких могућности
-
Панчево, 7. јул 2026.Пуштен у рад мобилни кампер за подршку особама са инвалидитетом
-
Београд, 7. јул 2026.Србија своју будућност види у развоју нуклеарне енергије
-
Мердаре, 6. јул 2026.Посвећеност и професионализам припадника ВС у Копненој зони...
-
Копаоник, 6. јул 2026.Природа и традиција повезују младе из региона и дијаспоре са...
-
Београд, 6. јул 2026.Кључна улога локалних самоуправа у унапређењу положаја жена
-
Бујановац, 6. јул 2026.Разматране мере за унапређење положаја грађана у Прешеву,...