П:
О:
Читај ми
Укључивање читавог друштва у борбу против дискриминације
Београд,
10. април 2014.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да су Стратегијом превенције и заштите од дискриминације, која је усвојена у јуну 2013. године, препознате друштвене групе које се налазе у повећаном ризику од дискриминације.
Пауновић је на отварању округлог стола у оквиру програма јавне расправе о Нацрту акционог плана за спровођење поменуте стратегије објаснила да је овај документ настао као резултат заједничких активности стручњака, организација цивилног друштва, министарстава и грађана.
Она је подсетила на то да је Стратегија позитивно оцењена и у Извештају Европске комисије о напретку Србије за 2013. годину.
Акциони план је оперативни документ који мора да буде усмерен на носиоце одговорности за реализацију мера и активности, а то су првенствено државни органи задужени за одређене области, навела је Пауновић.
Према њеним речима, план је подељен у две групе области и то интегративне, које подразумевају државну управу и безбедност, унутрашње послове и правосуђе, и посебне области.
Посебне области, како је прецизирала, односе се на образовање и професионалну едукацију, рад и запошљавање, брак, породичне односе и наслеђивање, здравство, здравствену и социјалну заштиту и становање, омладину, спорт, културу и медије, као и на регионални развој и локалну самоуправу.
Пауновић је нагласила да је од изузетног значаја дефинисање индикатора за праћење реализације мера и активности, и најавила успостављање посебног тела које ће на шестомесечном нивоу пратити резултате акционог плана.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора са ЕУ Тања Мишчевић оценила је да су Стратегија превенције и заштите од дискриминације и акциони план за њено спровођење веома значајни за преговоре са ЕУ, као део потребног оквира за Поглавље 23.
Мишчевић је указала на то да ови документи представљају велики корак ка прихватању европских вредности и стандарда.
У процесу преговора са ЕУ није реч само о томе да будемо успешни у том процесу, већ да спроводимо стратегије, законе и акционе планове које смо сами себи поставили, објаснила је она.
Према њеној оцени, акциони план је добро направљен, будући да су узети у обзир постојећи акциони планови и стратегије из других области које се могу односити на дискриминацију.
У овом плану, како је навела, јасно су дефинисане мере, постављени рокови су реалистични и оствариви, а предвиђен је и начин за праћење примене Стратегије.
Мишчевић је објаснила да свака од ових мера мора имати прецизирану финансијску страну како би се утврдило из ког ће се извора финансирати – буџета, билатералних донација, фондова ЕУ или пројеката.
Државни секретар Министарства правде и државне управе Гордана Стаменић подсетила је на то да Србија већ годинама активно ради на унапређењу антидискриминационих стандарда, како кроз потписивање међународних конвенција и уговора за заштиту људских права и слобода и заштиту од дискриминације, тако и кроз активно унапређење домаћег правног оквира. Стаменић је указала на то да је обавеза државе да створи механизме за праћење и ефективну примену антидискриминаторних одредби и заштити све грађане од дискриминације. Она је навела да ће доношењем овог плана стратешки оквир из домена Поглавља 23 бити заокружен, чиме ће се креирати добра полазна основа за преговоре у овом веома значајном поглављу. Повереник за заштиту равноправности Невена Петрушић поновила је да борба против дискриминације није могућа без јасно дефинисане и координисане политике Владе и укључивања свих заинтересованих партнера.
Петрушић је објаснила да је значај ове стратегије и акционог плана управо у томе што се њима дефинише целовита политика државе како би Уставом гарантовано начело једнакости било остварено и у пракси. Ова два документа показују јасну свест о распрострањености дискриминације и спремности државе да овај проблем реши, поручила је она и изразила наду да ће у наредних пет година у овој области доћи до трајних промена.
Шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони изразио је задовољство због тога што ће управо ово бити један од првих докумената које ће усвојити нова влада.
Бјанкони је истакао да ће усвајањем акционог плана још једном бити потврђена воља државних институција да се суоче са проблемима у овој области, с обзиром на то да примери екстремизма у Србији још нису у потпуности изоловани.
Заменик шефа Мисије ОЕБС у Србији Пола Тиде нагласила је да је Канцеларија за људска и мањинска права заслужна за то што су у припреми овог документа били укључени сви релевантни актери.
Мисија ће наставити да пружа подршку Влади Србије, посебно Канцеларији за људска и мањинска права, независним телима и целокупном друштву у спровођењу антидискриминационе политике, поручила је Тиде.
Она је подсетила на то да је Стратегија позитивно оцењена и у Извештају Европске комисије о напретку Србије за 2013. годину.
Акциони план је оперативни документ који мора да буде усмерен на носиоце одговорности за реализацију мера и активности, а то су првенствено државни органи задужени за одређене области, навела је Пауновић.
Према њеним речима, план је подељен у две групе области и то интегративне, које подразумевају државну управу и безбедност, унутрашње послове и правосуђе, и посебне области.
Посебне области, како је прецизирала, односе се на образовање и професионалну едукацију, рад и запошљавање, брак, породичне односе и наслеђивање, здравство, здравствену и социјалну заштиту и становање, омладину, спорт, културу и медије, као и на регионални развој и локалну самоуправу.
Пауновић је нагласила да је од изузетног значаја дефинисање индикатора за праћење реализације мера и активности, и најавила успостављање посебног тела које ће на шестомесечном нивоу пратити резултате акционог плана.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора са ЕУ Тања Мишчевић оценила је да су Стратегија превенције и заштите од дискриминације и акциони план за њено спровођење веома значајни за преговоре са ЕУ, као део потребног оквира за Поглавље 23.
Мишчевић је указала на то да ови документи представљају велики корак ка прихватању европских вредности и стандарда.
У процесу преговора са ЕУ није реч само о томе да будемо успешни у том процесу, већ да спроводимо стратегије, законе и акционе планове које смо сами себи поставили, објаснила је она.
Према њеној оцени, акциони план је добро направљен, будући да су узети у обзир постојећи акциони планови и стратегије из других области које се могу односити на дискриминацију.
У овом плану, како је навела, јасно су дефинисане мере, постављени рокови су реалистични и оствариви, а предвиђен је и начин за праћење примене Стратегије.
Мишчевић је објаснила да свака од ових мера мора имати прецизирану финансијску страну како би се утврдило из ког ће се извора финансирати – буџета, билатералних донација, фондова ЕУ или пројеката.
Државни секретар Министарства правде и државне управе Гордана Стаменић подсетила је на то да Србија већ годинама активно ради на унапређењу антидискриминационих стандарда, како кроз потписивање међународних конвенција и уговора за заштиту људских права и слобода и заштиту од дискриминације, тако и кроз активно унапређење домаћег правног оквира. Стаменић је указала на то да је обавеза државе да створи механизме за праћење и ефективну примену антидискриминаторних одредби и заштити све грађане од дискриминације. Она је навела да ће доношењем овог плана стратешки оквир из домена Поглавља 23 бити заокружен, чиме ће се креирати добра полазна основа за преговоре у овом веома значајном поглављу. Повереник за заштиту равноправности Невена Петрушић поновила је да борба против дискриминације није могућа без јасно дефинисане и координисане политике Владе и укључивања свих заинтересованих партнера.
Петрушић је објаснила да је значај ове стратегије и акционог плана управо у томе што се њима дефинише целовита политика државе како би Уставом гарантовано начело једнакости било остварено и у пракси. Ова два документа показују јасну свест о распрострањености дискриминације и спремности државе да овај проблем реши, поручила је она и изразила наду да ће у наредних пет година у овој области доћи до трајних промена.
Шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони изразио је задовољство због тога што ће управо ово бити један од првих докумената које ће усвојити нова влада.
Бјанкони је истакао да ће усвајањем акционог плана још једном бити потврђена воља државних институција да се суоче са проблемима у овој области, с обзиром на то да примери екстремизма у Србији још нису у потпуности изоловани.
Заменик шефа Мисије ОЕБС у Србији Пола Тиде нагласила је да је Канцеларија за људска и мањинска права заслужна за то што су у припреми овог документа били укључени сви релевантни актери.
Мисија ће наставити да пружа подршку Влади Србије, посебно Канцеларији за људска и мањинска права, независним телима и целокупном друштву у спровођењу антидискриминационе политике, поручила је Тиде.
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак сарадње са ГИЗ-ом на унапређењу положаја жена у Србији
-
Београд, 8. јул 2026.Србија заинтересована за јачање сарадње са Кином у области...
-
Београд/Москва, 8. јул 2026.Сарадња Србије и Русије у области савремених онколошких терапија
-
Београд, 8. јул 2026.Подршка Ирске реформским процесима у Србији на путу ка ЕУ
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак јачања сарадње са Белгијом у процесу европских...
-
Београд, 7. јул 2026.Нови правци сарадње са Обједињеним институтом за нуклеарна...
-
Велика Плана, 7. јул 2026.Летњи кампови јачају везе између младих из дијаспоре и Србије
-
Београд, 7. јул 2026.Могућности унапређења сарадње са Русијом у више области
-
Београд, 7. јул 2026.Наставак подршке УН изградњи друштва једнаких могућности
-
Панчево, 7. јул 2026.Пуштен у рад мобилни кампер за подршку особама са инвалидитетом