П:
О:
Читај ми
Неопходно укључивање цивилног друштва у процес евроинтеграција
Београд,
20. фебруар 2014.
Министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић изјавио је данас да се у Србији морају успоставити поуздани механизми за препознавање интереса грађана, а један од њих јесте стално унапређење окружења за развој цивилног друштва и његово укључивање у друштвене процесе.
Аутор:
Фонет
Селаковић је отварајући дводневну конференцију посвећену развоју цивилног друштва, коју је организовала Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, уз подршку ЕУ, поручио да цивилно друштво у Србији мора добити улогу какву има у развијеним демократијама.
Он је истакао да је то улога контролора рада Владе и подстрекача демократских процеса, уз напомену да ће тај приоритет бити уткан у стратегију одрживог развоја цивилног сектора, чија је израда у току.
Према његовим речима, неопходан је стратешки приступ овом проблему, тако да је израда стратегије идеална прилика за то да се досадашњи примери добре праксе подигну на ниво општег циља, али и да се отклоне проблеми у сарадњи цивилног сектора и државе из прошлости.
Потребно је успоставити принцип потпуне транспарентности у раду институција и раду цивилног друштва, а то, између осталог, значи и транспарентност финансирања, навео је министар.
Тако се, како је нагласио, обезбеђује да организације цивилног друштва остварују оригиналну функцију на начин који гарантује остваривање интереса грађана и потпуну независност од политичких интереса.
Говорећи о томе на који начин цивилно друштво може да допринесе раду Министарства правде и државне управе, Селаковић је подсетио на то да је цивилни сектор био позван да се укључи у припрему билатералног скрининга за Поглавље 23, које је посвећено основним и људским правима, као и да је активни учесник у борби против корупције.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић навела је да је неопходно донети стратегију која би се бавила цивилним друштвом јер управо преговори са ЕУ показују важност стратешког планирања на дужи рок.
Мишчевић је објаснила да се на овом пољу, као и у случају других стратегија, стратешко планирање мора заснивати на јасном временском оквиру и механизмима за праћење примене постављених циљева.
Према њеним речима, преговори су подједнако велики изазов и за државу и за цивилно друштво, јер и једни и други граде систем који нам је неопходан за функционисање.
У случају цивилног друштва, како је указала, то значи успостављање јасне функције контролора који има утицај на рад Владе и јесте чувар и покретач реформи.
Она је напоменула да ће модел развоја цивилног друштва у Србији преузети најбоља искуства из хрватског и црногорског модела, али да ће задржати неке битне особености.
Цивилно друштво имаће велику одговорност у процесу евроинтеграција и зато се ова тема неће завршити једном конференцијом и настављамо да позивамо невладине организације, институте, универзитете и синдикате да разговарамо о свему што нас у том послу чека, поручила је Мишчевић.
Директор Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Ивана Ћирковић рекла је да се у Србији први пут прави свеобухватна стратегија одрживог развоја којом ће се дефинисати средњорочна политика за подршку развоју цивилног друштва.
Ћирковић је објаснила да се тај процес одвија уз подршку ЕУ и САД, као и да ће садржати и јасне индикаторе за праћење напретка који су развиле организације цивилног друштва у региону.
Конференција под називом "Укључи се – какво цивилно друштво желиш?! Цивилно друштво у Србији 2018. године – креирање прве Националне стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва" отворена је данас у "Центру Сава". Овај скуп представља почетак консултативног процеса за израду националне стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, након којег ће Влада Србије усвојити тај документ до краја 2014. године.
Он је истакао да је то улога контролора рада Владе и подстрекача демократских процеса, уз напомену да ће тај приоритет бити уткан у стратегију одрживог развоја цивилног сектора, чија је израда у току.
Према његовим речима, неопходан је стратешки приступ овом проблему, тако да је израда стратегије идеална прилика за то да се досадашњи примери добре праксе подигну на ниво општег циља, али и да се отклоне проблеми у сарадњи цивилног сектора и државе из прошлости.
Потребно је успоставити принцип потпуне транспарентности у раду институција и раду цивилног друштва, а то, између осталог, значи и транспарентност финансирања, навео је министар.
Тако се, како је нагласио, обезбеђује да организације цивилног друштва остварују оригиналну функцију на начин који гарантује остваривање интереса грађана и потпуну независност од политичких интереса.
Говорећи о томе на који начин цивилно друштво може да допринесе раду Министарства правде и државне управе, Селаковић је подсетио на то да је цивилни сектор био позван да се укључи у припрему билатералног скрининга за Поглавље 23, које је посвећено основним и људским правима, као и да је активни учесник у борби против корупције.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић навела је да је неопходно донети стратегију која би се бавила цивилним друштвом јер управо преговори са ЕУ показују важност стратешког планирања на дужи рок.
Мишчевић је објаснила да се на овом пољу, као и у случају других стратегија, стратешко планирање мора заснивати на јасном временском оквиру и механизмима за праћење примене постављених циљева.
Према њеним речима, преговори су подједнако велики изазов и за државу и за цивилно друштво, јер и једни и други граде систем који нам је неопходан за функционисање.
У случају цивилног друштва, како је указала, то значи успостављање јасне функције контролора који има утицај на рад Владе и јесте чувар и покретач реформи.
Она је напоменула да ће модел развоја цивилног друштва у Србији преузети најбоља искуства из хрватског и црногорског модела, али да ће задржати неке битне особености.
Цивилно друштво имаће велику одговорност у процесу евроинтеграција и зато се ова тема неће завршити једном конференцијом и настављамо да позивамо невладине организације, институте, универзитете и синдикате да разговарамо о свему што нас у том послу чека, поручила је Мишчевић.
Директор Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Ивана Ћирковић рекла је да се у Србији први пут прави свеобухватна стратегија одрживог развоја којом ће се дефинисати средњорочна политика за подршку развоју цивилног друштва.
Ћирковић је објаснила да се тај процес одвија уз подршку ЕУ и САД, као и да ће садржати и јасне индикаторе за праћење напретка који су развиле организације цивилног друштва у региону.
Конференција под називом "Укључи се – какво цивилно друштво желиш?! Цивилно друштво у Србији 2018. године – креирање прве Националне стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва" отворена је данас у "Центру Сава". Овај скуп представља почетак консултативног процеса за израду националне стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, након којег ће Влада Србије усвојити тај документ до краја 2014. године.
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак сарадње са ГИЗ-ом на унапређењу положаја жена у Србији
-
Београд, 8. јул 2026.Србија заинтересована за јачање сарадње са Кином у области...
-
Београд/Москва, 8. јул 2026.Сарадња Србије и Русије у области савремених онколошких терапија
-
Београд, 8. јул 2026.Подршка Ирске реформским процесима у Србији на путу ка ЕУ
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак јачања сарадње са Белгијом у процесу европских...
-
Београд, 7. јул 2026.Нови правци сарадње са Обједињеним институтом за нуклеарна...
-
Велика Плана, 7. јул 2026.Летњи кампови јачају везе између младих из дијаспоре и Србије
-
Београд, 7. јул 2026.Могућности унапређења сарадње са Русијом у више области
-
Београд, 7. јул 2026.Наставак подршке УН изградњи друштва једнаких могућности
-
Панчево, 7. јул 2026.Пуштен у рад мобилни кампер за подршку особама са инвалидитетом