П:
О:
Читај ми
Држава припрема низ мера за решавање проблема гојазности код деце
Београд,
10. децембар 2013.
Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Владимир Ђукић упозорио је данас на то да је прекомерна тежина у дечјем узрасту постала озбиљан здравствени проблем у Србији током последње деценије.
Ђукић је на отварању радионица „Подршка изради националног програма превенције гојазности деце и омладине“ и „Стратегије за превенцију прекомерног уноса соли храном“ нагласио да приступ овом проблему мора да буде мултисекторски.
То, како је навео, значи да у његово решавање треба да се укључе министарства здравља, пољопривреде, омладине и спорта, као и други актери од којих зависи проналажење оптималних решења за заустављање даљег пораста броја прекомерно ухрањене и гојазне деце.
У Србији је више од 25 одсто деце гојазно јер се хране на неквалитетан начин, објаснио је он и упозорио на то да је прекомерна тежина фактор ризика за рану појаву дијабетеса, болести срца и крвних судова, локомоторног апарата, као и психичких и психијатријских проблема.
Гојазност је удружена са недовољном физичком активношћу деце и зато држава припрема низ мера како би се спречила ова пошаст 21. века, нагласио је државни секретар.
Директор Института за јавно здравље Србије Драган Илић указао је на то да више од 60 одсто деце која су прекомерно ухрањена пре почетка пубертета постаје гојазно у одраслом животном добу, што потврђује значај раног откривања, односно благовремене превенције гојазности у детињству.
Према његовим речима, епидемија гојазности један је од најозбиљнијих изазова по здравље становништва у свету, чему у прилог говоре и подаци Међународне радне групе за борбу против гојазности, по којима је свако десето дете школског узраста гојазно.
Представник Регионалне канцеларије СЗО за Европу Жоао Бреда објаснио је да је тежиште на примерима добре праксе који се односе на смањење уноса соли, пре свега њеног садржаја у индустријски произведеним намирницама.
Бреда је као примере добре праксе навео земље као што су Велика Британија, Аустрија и Бугарска, уз оцену да конкретне мере зависе и од навика у исхрани становништва.
Да бисте имали успешну здравствену политику треба да знате колики је унос соли становништва и да тај просек, ако је могуће, разложите по социјалним и старосним групама и полу, објаснио је он и напоменуо да многе земље раде на томе да се утврди златни стандард, који подразумева мерење уноса соли.
Према његовим речима, ти резултати су важни како би се индустријским произвођачима дале смернице о количини соли коју треба да користе, док би истовремено здравствене професионалце требало обучити за спровођење кампање информисања становништва о штетности прекомерног коришћења соли у исхрани.
Тродневни скуп, који организују Регионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу и Канцеларија СЗО за Србију, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије, окупила је представнике ресорних министарстава, међународних организација, локалних самоуправа и цивилног сектора, али и произвођаче хране који ће упутства здравствених стручњака применити у пракси.
То, како је навео, значи да у његово решавање треба да се укључе министарства здравља, пољопривреде, омладине и спорта, као и други актери од којих зависи проналажење оптималних решења за заустављање даљег пораста броја прекомерно ухрањене и гојазне деце.
У Србији је више од 25 одсто деце гојазно јер се хране на неквалитетан начин, објаснио је он и упозорио на то да је прекомерна тежина фактор ризика за рану појаву дијабетеса, болести срца и крвних судова, локомоторног апарата, као и психичких и психијатријских проблема.
Гојазност је удружена са недовољном физичком активношћу деце и зато држава припрема низ мера како би се спречила ова пошаст 21. века, нагласио је државни секретар.
Директор Института за јавно здравље Србије Драган Илић указао је на то да више од 60 одсто деце која су прекомерно ухрањена пре почетка пубертета постаје гојазно у одраслом животном добу, што потврђује значај раног откривања, односно благовремене превенције гојазности у детињству.
Према његовим речима, епидемија гојазности један је од најозбиљнијих изазова по здравље становништва у свету, чему у прилог говоре и подаци Међународне радне групе за борбу против гојазности, по којима је свако десето дете школског узраста гојазно.
Представник Регионалне канцеларије СЗО за Европу Жоао Бреда објаснио је да је тежиште на примерима добре праксе који се односе на смањење уноса соли, пре свега њеног садржаја у индустријски произведеним намирницама.
Бреда је као примере добре праксе навео земље као што су Велика Британија, Аустрија и Бугарска, уз оцену да конкретне мере зависе и од навика у исхрани становништва.
Да бисте имали успешну здравствену политику треба да знате колики је унос соли становништва и да тај просек, ако је могуће, разложите по социјалним и старосним групама и полу, објаснио је он и напоменуо да многе земље раде на томе да се утврди златни стандард, који подразумева мерење уноса соли.
Према његовим речима, ти резултати су важни како би се индустријским произвођачима дале смернице о количини соли коју треба да користе, док би истовремено здравствене професионалце требало обучити за спровођење кампање информисања становништва о штетности прекомерног коришћења соли у исхрани.
Тродневни скуп, који организују Регионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу и Канцеларија СЗО за Србију, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије, окупила је представнике ресорних министарстава, међународних организација, локалних самоуправа и цивилног сектора, али и произвођаче хране који ће упутства здравствених стручњака применити у пракси.
-
Београд, 9. јул 2026.Развојна подршка Немачке важан ослонац реформама и европском...
-
Београд, 9. јул 2026.Подршка пројектима за квалитетнији живот младих са...
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак сарадње са ГИЗ-ом на унапређењу положаја жена у Србији
-
Београд, 8. јул 2026.Србија заинтересована за јачање сарадње са Кином у области...
-
Београд/Москва, 8. јул 2026.Сарадња Србије и Русије у области савремених онколошких терапија
-
Београд, 8. јул 2026.Подршка Ирске реформским процесима у Србији на путу ка ЕУ
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак јачања сарадње са Белгијом у процесу европских...
-
Београд, 7. јул 2026.Нови правци сарадње са Обједињеним институтом за нуклеарна...
-
Велика Плана, 7. јул 2026.Летњи кампови јачају везе између младих из дијаспоре и Србије
-
Београд, 7. јул 2026.Могућности унапређења сарадње са Русијом у више области