П:
О:
Читај ми
Подизање енергетске ефикасности у Србији
Београд,
15. јул 2013.
Министар енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Републике Србије Зорана Михајловић изјавила је данас да је унапређење енергетске ефикасности и искоришћености обновљивих извора енергије стратешки циљ Владе и ресорног министарства.
Аутор:
Фонет
Михајловић је на конференцији “Зелена енергија Србије – обновљиви извори енергије и енергетска ефикасност” истакла да Србија има велике потенцијале у области енергетике, али и оценила да ефикасност по питању њиховог искоришћења у прошлости није била на довољно високом нивоу.
Она је указала на то да су обновљиви извори енергије одлучујући фактор подизања енергетске безбедности државе.
Према њеним речима, направљен је веома важан корак при расписивању јавног позива инвеститорима који треба да улажу у изградњу 317 малих хидроелектрана у општинама у Србији.
Михајловић је најавила да је план ресорног министарства да до 2020. године наша земља добије нових 500 мегавата снаге из обновљивих извора енергије, што значи инвестиције у вредности од приближно две милијарде евра.
Она је рекла да је издата коначна листа дозвола за изградњу малих хидроелектрана, при чему ће прво потписивање са инвеститорима бити крајем јула у Ивањици, која је општина са највише издатих енергетских дозвола.
Михајловић је изразила задовољство заокруженом законском регулативом у области обновљивих извора енергије, које је ресорно министарство успело да начини за мање од годину дана рада.
Министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић истакао је да би кроз примену закона о енергетској ефикасности у грађевинарству могло да се запосли и до 100.000 људи, а само у Београду би могло одмах да ради 10.000 људи ако се обезбеде повољне кредитне линије.
Илић је поручио да је више банака из Немачке и Аустрије понудило нашој земљи да са бескаматним кредитима финансирају подизање енергетске ефикасности објеката у Србији.
Он је рекао да би кроз уштеде енергије, које би се оствариле, те инвестиције у подизање енергетске ефикасности објеката могле да се исплате у периоду од три до пет година.
Према његовим речима, Србија је највећи расипник енергије у Европи с обзиром на то да највише трошимо по глави становника, али и у производним процесима.
Илић је указао на то да би могли да смањимо потрошњу енергије за 40 одсто што би значајно утицало на приходе државе, јер би се доста смањио увоз енергената.
Министар је додао да у Србији треба побољшати регулативу за контролу загађивача животне средине и предвидети већа улагања у алтернативне изворе енергије.
Она је указала на то да су обновљиви извори енергије одлучујући фактор подизања енергетске безбедности државе.
Према њеним речима, направљен је веома важан корак при расписивању јавног позива инвеститорима који треба да улажу у изградњу 317 малих хидроелектрана у општинама у Србији.
Михајловић је најавила да је план ресорног министарства да до 2020. године наша земља добије нових 500 мегавата снаге из обновљивих извора енергије, што значи инвестиције у вредности од приближно две милијарде евра.
Она је рекла да је издата коначна листа дозвола за изградњу малих хидроелектрана, при чему ће прво потписивање са инвеститорима бити крајем јула у Ивањици, која је општина са највише издатих енергетских дозвола.
Михајловић је изразила задовољство заокруженом законском регулативом у области обновљивих извора енергије, које је ресорно министарство успело да начини за мање од годину дана рада.
Министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић истакао је да би кроз примену закона о енергетској ефикасности у грађевинарству могло да се запосли и до 100.000 људи, а само у Београду би могло одмах да ради 10.000 људи ако се обезбеде повољне кредитне линије.
Илић је поручио да је више банака из Немачке и Аустрије понудило нашој земљи да са бескаматним кредитима финансирају подизање енергетске ефикасности објеката у Србији.
Он је рекао да би кроз уштеде енергије, које би се оствариле, те инвестиције у подизање енергетске ефикасности објеката могле да се исплате у периоду од три до пет година.
Према његовим речима, Србија је највећи расипник енергије у Европи с обзиром на то да највише трошимо по глави становника, али и у производним процесима.
Илић је указао на то да би могли да смањимо потрошњу енергије за 40 одсто што би значајно утицало на приходе државе, јер би се доста смањио увоз енергената.
Министар је додао да у Србији треба побољшати регулативу за контролу загађивача животне средине и предвидети већа улагања у алтернативне изворе енергије.
-
Београд, 10. јул 2026.Унапређење сарадње са Републиком Корејом у области дигиталне...
-
Београд/Рим, 10. јул 2026.Наставак јачања свеукупне сарадње Србије и Мађарске
-
Београд/Темишвар, 9. јул 2026.У Темишвару одржана прва манифестација „Дијаспора и Експо 2027”
-
Београд/Брисел, 9. јул 2026.Наставак активности на испуњавању препорука Европске комисије
-
Београд, 9. јул 2026.Развојна подршка Немачке важан ослонац реформама и европском...
-
Београд, 9. јул 2026.Подршка пројектима за квалитетнији живот младих са...
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак сарадње са ГИЗ-ом на унапређењу положаја жена у Србији
-
Београд, 8. јул 2026.Србија заинтересована за јачање сарадње са Кином у области...
-
Београд/Москва, 8. јул 2026.Сарадња Србије и Русије у области савремених онколошких терапија
-
Београд, 8. јул 2026.Подршка Ирске реформским процесима у Србији на путу ка ЕУ