П:
О:
Читај ми
Поштовање људских права предуслов развоја демократског друштва
Београд,
16. јун 2013.
Министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић истакао је на данашњем састанку са високим комесаром Уједињених нација за људска права Наванетем Пилај да се демократско друштво не може замислити без поштовања људских права и равноправности грађана у свим сферама живота.
Он је указао на то да је Србија у протеклих десет месеци учинила видан напредак у стварању система за даљи развој и унапређење једнакости за све своје грађане.
Селаковић је информисао Пилај о досадашњим активностима Министарства, са посебним акцентом на раду на три националне стратегије, као и на веома интензивној законодавној активности у протеклим месецима.
Он је подсетио на усвојене измене и допуне Кривичног законика којима је уведено ново кривично дело – злочин из мржње, што је управо усмерено на јачање људских права и борбу против било ког вида дискриминације.
Селаковић је навео да је декриминализовано и дело клевете, које је забрањивало коментарисање судског поступка од стране медија, уз оцену да ће то допринети слободи говора у Србији.
Такође, како је подсетио, у току је и рад на изради Стратегије за борбу против тероризма, што ће допринети заштити људских права.
Пилај је рекла да подржава нову институцију у правосудном систему Србије - Правосудну академију, која ће дати могућност носиоцима правосудне функције који имају велика искуства из области породичног насиља и трговине људима да пренесу своја знања на будуће колеге.
У разговору је постигнута сагласност о томе да се континуираном едукацијом коју пружа Правосудна академија утиче на јачање независности, ефикасности и одговорности судија и тужилаца, што доприноси развоју људских права.
Селаковић је рекао да је Србија у протеклих неколико година кренула интензивно са решавањем проблема 6.000 правно невидљивих лица, пре свега припадника ромске националне мањине.
Према његовим речима, 2009. године усвојен је Закон о матичним књигама, а затим и његове допуне у августу 2012. године, чиме је унапређено остваривање права на упис у матичну књигу рођених.
Говорећи од стању у српским затворима, министар је нагласио да је један од основних проблема њихова пренасељеност и да је Влада Србије усвојила Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у периоду од 2010. до 2015. године и Акциони план за њено спровођење.
Независну инспекцију затворских услова обављају заштитник грађана, Комисија за контролу извршења кривичних санкција Скупштине Србије која је формирана у децембру 2012. године, као и организације цивилног друштва које се баве заштитом права лица лишених слободе, указао је Селаковић.
Он је навео да је завршен и Предлог закона о извршењу кривичних санкција, који предвиђа увођење судије за извршење, чиме ће бити обезбеђена делотворнија судска заштита права лица лишених слободе.
Такође, завршен је и Предлог закона о пробацији, који предвиђа алтернативне санкције као једну од мера за смањење преоптерећености затвора.
Једна од тема разговора био је и положај националних мањина у Србији.
Селаковић је рекао да у Србији живи велики број националних мањина, посебно на простору АП Војводине, као и да је Законом о националним саветима националних мањина држава на ове институције мањинске самоуправе пренела значајан део својих надлежности у области службене употребе језика и писма, обазовања, информисања и културе.
Такође, министар је нагласио да се Законом о политичким странкама по први пут уређује и појам политичке странке националне мањине, што се може посматрати у контексту позитивних мера државе према припадницима националних мањина и добре праксе за њихово учешће у политичком животу.
Када су у питању права ЛГБТ популације, он је указао на то да је Србија на том пољу учинила помак и остварила добре резултате, што потврђује и чињеница да је Министарство правде и државне управе било номиновано за награду „Дуга“ од стране „Геј стрејт алијансе“ и да има активне разговоре са представницима ЛГБТ организација.
Пилај је оценила да је Србија урадила доста тога када је реч о питању људских права, али и да се мора наставити са јачањем положаја жена у друштву, јачањем борбе против насиља у породици, као и са залагањем за остваривање једнаких права за припаднике ЛГБТ популације у Србији.
Селаковић је информисао Пилај о досадашњим активностима Министарства, са посебним акцентом на раду на три националне стратегије, као и на веома интензивној законодавној активности у протеклим месецима.
Он је подсетио на усвојене измене и допуне Кривичног законика којима је уведено ново кривично дело – злочин из мржње, што је управо усмерено на јачање људских права и борбу против било ког вида дискриминације.
Селаковић је навео да је декриминализовано и дело клевете, које је забрањивало коментарисање судског поступка од стране медија, уз оцену да ће то допринети слободи говора у Србији.
Такође, како је подсетио, у току је и рад на изради Стратегије за борбу против тероризма, што ће допринети заштити људских права.
Пилај је рекла да подржава нову институцију у правосудном систему Србије - Правосудну академију, која ће дати могућност носиоцима правосудне функције који имају велика искуства из области породичног насиља и трговине људима да пренесу своја знања на будуће колеге.
У разговору је постигнута сагласност о томе да се континуираном едукацијом коју пружа Правосудна академија утиче на јачање независности, ефикасности и одговорности судија и тужилаца, што доприноси развоју људских права.
Селаковић је рекао да је Србија у протеклих неколико година кренула интензивно са решавањем проблема 6.000 правно невидљивих лица, пре свега припадника ромске националне мањине.
Према његовим речима, 2009. године усвојен је Закон о матичним књигама, а затим и његове допуне у августу 2012. године, чиме је унапређено остваривање права на упис у матичну књигу рођених.
Говорећи од стању у српским затворима, министар је нагласио да је један од основних проблема њихова пренасељеност и да је Влада Србије усвојила Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у периоду од 2010. до 2015. године и Акциони план за њено спровођење.
Независну инспекцију затворских услова обављају заштитник грађана, Комисија за контролу извршења кривичних санкција Скупштине Србије која је формирана у децембру 2012. године, као и организације цивилног друштва које се баве заштитом права лица лишених слободе, указао је Селаковић.
Он је навео да је завршен и Предлог закона о извршењу кривичних санкција, који предвиђа увођење судије за извршење, чиме ће бити обезбеђена делотворнија судска заштита права лица лишених слободе.
Такође, завршен је и Предлог закона о пробацији, који предвиђа алтернативне санкције као једну од мера за смањење преоптерећености затвора.
Једна од тема разговора био је и положај националних мањина у Србији.
Селаковић је рекао да у Србији живи велики број националних мањина, посебно на простору АП Војводине, као и да је Законом о националним саветима националних мањина држава на ове институције мањинске самоуправе пренела значајан део својих надлежности у области службене употребе језика и писма, обазовања, информисања и културе.
Такође, министар је нагласио да се Законом о политичким странкама по први пут уређује и појам политичке странке националне мањине, што се може посматрати у контексту позитивних мера државе према припадницима националних мањина и добре праксе за њихово учешће у политичком животу.
Када су у питању права ЛГБТ популације, он је указао на то да је Србија на том пољу учинила помак и остварила добре резултате, што потврђује и чињеница да је Министарство правде и државне управе било номиновано за награду „Дуга“ од стране „Геј стрејт алијансе“ и да има активне разговоре са представницима ЛГБТ организација.
Пилај је оценила да је Србија урадила доста тога када је реч о питању људских права, али и да се мора наставити са јачањем положаја жена у друштву, јачањем борбе против насиља у породици, као и са залагањем за остваривање једнаких права за припаднике ЛГБТ популације у Србији.
-
Александровац, 10. јул 2026.Отворен спортско-образовни камп за децу и младе из дијаспоре и...
-
Прокупље, 10. јул 2026.Друштвени дијалог темељ ефикасније заштите људских и мањинских...
-
Београд, 10. јул 2026.Подршка породицама за даљи демографски развој Србије
-
Београд, 10. јул 2026.Унапређење сарадње са Републиком Корејом у области дигиталне...
-
Београд/Рим, 10. јул 2026.Наставак јачања свеукупне сарадње Србије и Мађарске
-
Београд/Темишвар, 9. јул 2026.У Темишвару одржана прва манифестација „Дијаспора и Експо 2027”
-
Београд/Брисел, 9. јул 2026.Наставак активности на испуњавању препорука Европске комисије
-
Београд, 9. јул 2026.Развојна подршка Немачке важан ослонац реформама и европском...
-
Београд, 9. јул 2026.Подршка пројектима за квалитетнији живот младих са...
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак сарадње са ГИЗ-ом на унапређењу положаја жена у Србији