П:
О:
Читај ми
Србија показала посвећеност испуњавању својих међународних обавеза
Београд/Њујорк,
12. јун 2013.
Министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић поручио је данас на седници Савета безбедности Уједињених нација да је Србија демократска држава која је више пута показала преданост у испуњавању својих међународних обавеза, укључујући и кажњавање одговорних за злочине, као и извршење пресуда у складу са европским стандардима.
Аутор:
mpravde.gov.rs
Званични сајт Владе Србије преноси говор министра правде и државне управе на седници Савета безбедности посвећеној раду Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ).
" Република Србија у континуитету придаје велики значај сарадњи са МКТЈ. Резултати су несумњиви и потпуни, што је потврђено и у последњем извештају председника и главног тужиоца Трибунала.
Желео бих да подсетим да је у јулу 2011. године Србија окончала сарадњу са Трибуналом у погледу предаје свих окривљених који су од ње захтевани.
Запажамо да су и тужилац и председник МКТЈ позитивно оценили конкретне резултате које је Србија остварила у сарадњи са МКТЈ, односно да нема заосталих или нереализованих захтева за помоћ, да су сви позиви уручивани на време, налози суда извршавани благовремено, те да је појављивање сведока пред Трибуналом организовано без одлагања и потешкоћа.
Такође, Србија је показала посвећеност сарадњи у области приступа документацији, архивама и сведоцима. Ниједан захтев Тужилаштва Трибунала и одбрана окривљених да се оствари увид у архиве није одбијен. Сви сведоци за које су Тужилаштво МКТЈ и одбране окривљених пред Трибуналом захтевали да буду ослобођени обавезе чувања тајне да би им се омогућило да дају свој исказ у поступцима пред Трибуналом ослобођени су дужности чувања тајне.
Истовремено, пред правосуђем Републике Србије за кривична дела против међународног хумантираног права до сада је процесуирано 398 лица.
На овај начин Србија није показала само озбиљну посвећеност поштовању својих међународних обавеза, укључујући и кажњавање одговорних за злочине без обзира на њихову националну припадност, већ и утврђивању пуне истине о злочинима који су извршени током оружаних сукоба на територији бивше СФРЈ, у вери да се тиме доприноси остваривању међународне правде и процесу помирења у региону.
Ова седница Савета безбедности одржава се 20 година након успостављања Трибунала за бившу Југославију Резолуцијом 827 (1993). Трагични догађаји из деведесетих година прошлог века још увек изазивају болна осећања, али су државе региона показале опредељеност да крену напред у правцу добросуседске сарадње и помирења.
Имајући у виду наведено, морам да истакнем да је за Србију од изузетне важности иницијатива да се осуђеним лицима пред МКТЈ омогући да издржавају казне затвора у државама насталим на територији бивше Југославије чији су држављани.
Напомињем да је основни мотив ове иницијативе решеност Србије да преузме одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Србије осуђеним пред Трибуналом у Хагу.
Желео бих нагласим да је Србија 20. јануара 2011. године потписала Споразум о извршењу кривичних санкција са Међународним кривичним судом, према којем лица осуђена пред овим судом за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид могу издржавати казне затвора у нашој земљи.
Напомињемо да је Србија прва држава источне Европе која је закључила такав споразум са Међународним кривичним судом, а да су једине државе које су то учиниле пре Србије Велика Британија, Аустрија, Белгија, Данска и Финска.
Имајући у виду чињеницу да сврха кажњавања, између осталог, укључује и ресоцијализацију осуђених лица, сматрамо да се тешко може очекивати да ће доћи до остварења овог циља уколико осуђени казне издржавају у земљама чији језик не разумеју и не говоре, чиме се додатно отежава сваки покушај комуникације осуђеника са својим непосредним окружењем.
Не треба губити из вида ни чињеницу да је већина земаља у којима се служе казне затвора географски веома удаљена од Србије, што додатно отежава, а у неким случајевима и потпуно онемогућује посете породице и родбине. Ово је и главни разлог низа притужби које су породице осуђеника упутиле Влади Србије.
Желео бих да нагласим да су сви резултати вишегодишње сарадње са Трибуналом довољан показатељ озбиљности Републике Србије и спремности да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни ових осуђених лица, као и да пружи јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговарајућих одлука Трибунала, Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, или неког другог тела или органа Уједињених нација који би у будућности био надлежан за ова питања.
Желео бих да подсетим да државе настале на територији бивше Југославије, укључујући Србију, немају могућност да закључе са Трибуналом споразуме о издржавању казни осуђених лица, иако је председник Трибунала Теодор Мерон у свом извештају навео да је Трибунал потписао споразуме о издржавању затворских казни са 17 држава и указао на то да је за успешно окончање мандата Трибунала потребно да се наставе напори да се обезбеди довољан број нових споразума.
Такође, председник Трибунала је у свом извештају подсетио на то да се у Резолуцији Савета безбедности 1993 из 2011. године позивају државе које још нису закључиле споразум да размотре могућност закључивања истог.
Република Србија од 2009. године интензивно инсистира на томе да јој се омогући потписивање споразума о издржавању казни са Трибуналом и да активно ради на овој иницијативи.
Највиши српски званичници су се више пута обраћали званичницима Уједињених нација и Трибунала, али до већег помака у овој ствари, нажалост, није дошло.
Србија сматра да је главни разлог томе чињеница да је по овом питању и даље на снази препорука генералног секретара Уједињених нација Савету безбедности из маја 1993. године да „издржавање казни треба да се одвија изван територије бивше Југославије“.
Међутим, иако се овакав став могао сматрати оправданим 1993. године, док је рат трајао на просторима бивше Југославије, јасно је да је одавно изгубио целисходност.
Србија је данас демократска држава која је више пута показала своју преданост и способност да испуни своје међународне обавезе, укључујући и кажњавање одговорних за злочине, као и извршење пресуда у складу са европским стандардима.
Желим да истакнем да ће Србија, као и до сада, наставити да испуњава своје обавезе како у сарадњи са МКТЈ, тако и у сарадњи са Механизмом за међународне кривичне трибунале, чији огранак за МКТЈ отпочиње са радом 1. јула ове године.
Имајући у виду све наведено, апелујем на вас, чланове овог високог тела, да Савет безбедности Уједињених нација посвети пажњу овој иницијативи Србије и поново размотри одлуке донете пре 20 година.
Србија била би захвална уколико би чланови овог високог тела преиспитали препоруку донету пре 20 година од стране тадашњег генералног секретара и омогућили да Србија буде стављена на листу земаља Савета безбедности које су изразиле спремност да прихвате осуђене особе, под пуним надзором Међународног суда", навео је Селаковић.
" Република Србија у континуитету придаје велики значај сарадњи са МКТЈ. Резултати су несумњиви и потпуни, што је потврђено и у последњем извештају председника и главног тужиоца Трибунала.
Желео бих да подсетим да је у јулу 2011. године Србија окончала сарадњу са Трибуналом у погледу предаје свих окривљених који су од ње захтевани.
Запажамо да су и тужилац и председник МКТЈ позитивно оценили конкретне резултате које је Србија остварила у сарадњи са МКТЈ, односно да нема заосталих или нереализованих захтева за помоћ, да су сви позиви уручивани на време, налози суда извршавани благовремено, те да је појављивање сведока пред Трибуналом организовано без одлагања и потешкоћа.
Такође, Србија је показала посвећеност сарадњи у области приступа документацији, архивама и сведоцима. Ниједан захтев Тужилаштва Трибунала и одбрана окривљених да се оствари увид у архиве није одбијен. Сви сведоци за које су Тужилаштво МКТЈ и одбране окривљених пред Трибуналом захтевали да буду ослобођени обавезе чувања тајне да би им се омогућило да дају свој исказ у поступцима пред Трибуналом ослобођени су дужности чувања тајне.
Истовремено, пред правосуђем Републике Србије за кривична дела против међународног хумантираног права до сада је процесуирано 398 лица.
На овај начин Србија није показала само озбиљну посвећеност поштовању својих међународних обавеза, укључујући и кажњавање одговорних за злочине без обзира на њихову националну припадност, већ и утврђивању пуне истине о злочинима који су извршени током оружаних сукоба на територији бивше СФРЈ, у вери да се тиме доприноси остваривању међународне правде и процесу помирења у региону.
Ова седница Савета безбедности одржава се 20 година након успостављања Трибунала за бившу Југославију Резолуцијом 827 (1993). Трагични догађаји из деведесетих година прошлог века још увек изазивају болна осећања, али су државе региона показале опредељеност да крену напред у правцу добросуседске сарадње и помирења.
Имајући у виду наведено, морам да истакнем да је за Србију од изузетне важности иницијатива да се осуђеним лицима пред МКТЈ омогући да издржавају казне затвора у државама насталим на територији бивше Југославије чији су држављани.
Напомињем да је основни мотив ове иницијативе решеност Србије да преузме одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Србије осуђеним пред Трибуналом у Хагу.
Желео бих нагласим да је Србија 20. јануара 2011. године потписала Споразум о извршењу кривичних санкција са Међународним кривичним судом, према којем лица осуђена пред овим судом за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид могу издржавати казне затвора у нашој земљи.
Напомињемо да је Србија прва држава источне Европе која је закључила такав споразум са Међународним кривичним судом, а да су једине државе које су то учиниле пре Србије Велика Британија, Аустрија, Белгија, Данска и Финска.
Имајући у виду чињеницу да сврха кажњавања, између осталог, укључује и ресоцијализацију осуђених лица, сматрамо да се тешко може очекивати да ће доћи до остварења овог циља уколико осуђени казне издржавају у земљама чији језик не разумеју и не говоре, чиме се додатно отежава сваки покушај комуникације осуђеника са својим непосредним окружењем.
Не треба губити из вида ни чињеницу да је већина земаља у којима се служе казне затвора географски веома удаљена од Србије, што додатно отежава, а у неким случајевима и потпуно онемогућује посете породице и родбине. Ово је и главни разлог низа притужби које су породице осуђеника упутиле Влади Србије.
Желео бих да нагласим да су сви резултати вишегодишње сарадње са Трибуналом довољан показатељ озбиљности Републике Србије и спремности да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни ових осуђених лица, као и да пружи јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговарајућих одлука Трибунала, Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, или неког другог тела или органа Уједињених нација који би у будућности био надлежан за ова питања.
Желео бих да подсетим да државе настале на територији бивше Југославије, укључујући Србију, немају могућност да закључе са Трибуналом споразуме о издржавању казни осуђених лица, иако је председник Трибунала Теодор Мерон у свом извештају навео да је Трибунал потписао споразуме о издржавању затворских казни са 17 држава и указао на то да је за успешно окончање мандата Трибунала потребно да се наставе напори да се обезбеди довољан број нових споразума.
Такође, председник Трибунала је у свом извештају подсетио на то да се у Резолуцији Савета безбедности 1993 из 2011. године позивају државе које још нису закључиле споразум да размотре могућност закључивања истог.
Република Србија од 2009. године интензивно инсистира на томе да јој се омогући потписивање споразума о издржавању казни са Трибуналом и да активно ради на овој иницијативи.
Највиши српски званичници су се више пута обраћали званичницима Уједињених нација и Трибунала, али до већег помака у овој ствари, нажалост, није дошло.
Србија сматра да је главни разлог томе чињеница да је по овом питању и даље на снази препорука генералног секретара Уједињених нација Савету безбедности из маја 1993. године да „издржавање казни треба да се одвија изван територије бивше Југославије“.
Међутим, иако се овакав став могао сматрати оправданим 1993. године, док је рат трајао на просторима бивше Југославије, јасно је да је одавно изгубио целисходност.
Србија је данас демократска држава која је више пута показала своју преданост и способност да испуни своје међународне обавезе, укључујући и кажњавање одговорних за злочине, као и извршење пресуда у складу са европским стандардима.
Желим да истакнем да ће Србија, као и до сада, наставити да испуњава своје обавезе како у сарадњи са МКТЈ, тако и у сарадњи са Механизмом за међународне кривичне трибунале, чији огранак за МКТЈ отпочиње са радом 1. јула ове године.
Имајући у виду све наведено, апелујем на вас, чланове овог високог тела, да Савет безбедности Уједињених нација посвети пажњу овој иницијативи Србије и поново размотри одлуке донете пре 20 година.
Србија била би захвална уколико би чланови овог високог тела преиспитали препоруку донету пре 20 година од стране тадашњег генералног секретара и омогућили да Србија буде стављена на листу земаља Савета безбедности које су изразиле спремност да прихвате осуђене особе, под пуним надзором Међународног суда", навео је Селаковић.
-
Александровац, 10. јул 2026.Отворен спортско-образовни камп за децу и младе из дијаспоре и...
-
Прокупље, 10. јул 2026.Друштвени дијалог темељ ефикасније заштите људских и мањинских...
-
Београд, 10. јул 2026.Подршка породицама за даљи демографски развој Србије
-
Београд, 10. јул 2026.Унапређење сарадње са Републиком Корејом у области дигиталне...
-
Београд/Рим, 10. јул 2026.Наставак јачања свеукупне сарадње Србије и Мађарске
-
Београд/Темишвар, 9. јул 2026.У Темишвару одржана прва манифестација „Дијаспора и Експо 2027”
-
Београд/Брисел, 9. јул 2026.Наставак активности на испуњавању препорука Европске комисије
-
Београд, 9. јул 2026.Развојна подршка Немачке важан ослонац реформама и европском...
-
Београд, 9. јул 2026.Подршка пројектима за квалитетнији живот младих са...
-
Београд, 8. јул 2026.Наставак сарадње са ГИЗ-ом на унапређењу положаја жена у Србији