П:
О:
Читај ми
Реформом кривичног законодавства до ефикасније заштите људских права
Београд,
29. фебруар 2012.
Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић изјавила је данас у уводном излагању у оквиру дебате “Људска права, ново кривично законодавство и нова казнена политика” да је приоритет Министарства правде унапређење заштите људских права.
Аутор:
Фонет
Маловић је том приликом подсетила на то да је у претходне три и по године спроведена свеобухватна реформа кривичног законодавства изменама Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и пооштравањем казнене политике.
Она је најавила да су у плану даље измене законодавства, пооштравање санкција и увођење нових кривичних дела, при чему ће и злочин из мржње бити озбиљно санкционисан.
Према њеним речима, реформа правосуђа није једноставна, с обзиром на то да је у оквиру ње дошло до коренитих промена у српском правосуђу, које се првенствено односе на измену свести грађана и носилаца правосудних функција.
Реформа Кривичног законика из 2009. године била је фокусирана на унапређење заштите људских права, подсетила је Маловић и додала да су тим изменама пооштрене казне за кривична дела извршена на штету права на живот, слободу, приватност, окупљање и удруживање.
Такође, како је објаснила, проширено је кривично дело повреде угледа због расне, верске, националне или друге припадности и пооштрена казна за кривично дело расне и друге дискриминације.
Она је навела да је изменама и допунама Кривичног законика који је упућен у Скупштину Србије почетком ове године предложено укидање кривичних дела клевете и увреде ради обезбеђивања потпуније заштите слободе изражавања и медија.
Ишло се корак даље у правцу успостављања ефикасног судског система и убрзавања кривичних поступака увођењем нових правних института као што је споразум о признању кривице који се већ показао као делотворан у пракси, објаснила је Маловић.
Она је истакла да је Законик о кривичном поступку (ЗКП) израђен у складу са високим европским и међународним стандардима у тој области, што су потврдила и експертска мишљења Савета Европе и ОЕБС-а.
Према њеној оцени, Србија је усвајањем новог Законика о кривичном поступку остварила један од основних предуслова за изградњу друштва које не толерише ниједан облик криминала, а нарочито оне његове облике који остављају најопасније последице по друштво.
Нови ЗКП, како је указала, карактеришу изузетно савремена решења која иду у правцу убрзавања поступка, јачања активности тужиоца кроз увођење тужилачке истраге и обезбеђења специјалних истражних мера применљивих, пре свега, на кривична дела организованог криминала.
Свим овим изменама створено је ефикасно средство у заштити и потпуном остваривању људских права, закључила је Маловић.
Дебату су организовали Центар за демократију и Фондација “Фридрих Еберт” у оквиру пројекта “Демократски политички форум”.
Она је најавила да су у плану даље измене законодавства, пооштравање санкција и увођење нових кривичних дела, при чему ће и злочин из мржње бити озбиљно санкционисан.
Према њеним речима, реформа правосуђа није једноставна, с обзиром на то да је у оквиру ње дошло до коренитих промена у српском правосуђу, које се првенствено односе на измену свести грађана и носилаца правосудних функција.
Реформа Кривичног законика из 2009. године била је фокусирана на унапређење заштите људских права, подсетила је Маловић и додала да су тим изменама пооштрене казне за кривична дела извршена на штету права на живот, слободу, приватност, окупљање и удруживање.
Такође, како је објаснила, проширено је кривично дело повреде угледа због расне, верске, националне или друге припадности и пооштрена казна за кривично дело расне и друге дискриминације.
Она је навела да је изменама и допунама Кривичног законика који је упућен у Скупштину Србије почетком ове године предложено укидање кривичних дела клевете и увреде ради обезбеђивања потпуније заштите слободе изражавања и медија.
Ишло се корак даље у правцу успостављања ефикасног судског система и убрзавања кривичних поступака увођењем нових правних института као што је споразум о признању кривице који се већ показао као делотворан у пракси, објаснила је Маловић.
Она је истакла да је Законик о кривичном поступку (ЗКП) израђен у складу са високим европским и међународним стандардима у тој области, што су потврдила и експертска мишљења Савета Европе и ОЕБС-а.
Према њеној оцени, Србија је усвајањем новог Законика о кривичном поступку остварила један од основних предуслова за изградњу друштва које не толерише ниједан облик криминала, а нарочито оне његове облике који остављају најопасније последице по друштво.
Нови ЗКП, како је указала, карактеришу изузетно савремена решења која иду у правцу убрзавања поступка, јачања активности тужиоца кроз увођење тужилачке истраге и обезбеђења специјалних истражних мера применљивих, пре свега, на кривична дела организованог криминала.
Свим овим изменама створено је ефикасно средство у заштити и потпуном остваривању људских права, закључила је Маловић.
Дебату су организовали Центар за демократију и Фондација “Фридрих Еберт” у оквиру пројекта “Демократски политички форум”.
-
Београд, 13. јул 2026.Евроинтеграције Србије и спровођење Агенде УН 2030 међусобно...
-
Београд, 13. јул 2026.Србија остаје снажно посвећена партнерству са системом УН
-
Београд, 13. јул 2026.Добра сарадња и интензиван дијалог са ОЕБС-ом
-
Сурдулица, 13. јул 2026.У Сурдулици отворен спортско-образовни камп за децу из дијаспоре...
-
Београд, 11. јул 2026.Подршка породицама и едукација младих важни за демографску...
-
Нови Сад, 10. јул 2026.Нова стратегија темељ за даљи развој науке, технолошког развоја...
-
Александровац, 10. јул 2026.Отворен спортско-образовни камп за децу и младе из дијаспоре и...
-
Прокупље, 10. јул 2026.Друштвени дијалог темељ ефикасније заштите људских и мањинских...
-
Београд, 10. јул 2026.Подршка породицама за даљи демографски развој Србије
-
Београд, 10. јул 2026.Унапређење сарадње са Републиком Корејом у области дигиталне...