П:
О:
Читај ми
Развојем иновација до бржег економског развоја Србије
Београд,
24. новембар 2011.
Министар просвете и науке у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да Србија развојем иновација, њиховом комерцијализацијом и употребом у привреди може да поспеши економски развој и да лакше преброди глобалну економску кризу.
Жарко Обрадовић
Аутор:
Фонет
Обрадовић је, отварајући међународну конференцију "Регионална стратегија за развој иновационих система у земљама Западног Балкана", навео да је задатак државе да створи амбијент који омогућава да се иновационе идеје што успешније комерцијализују.
Министар је истакао да тај амбијент, пре свега, подразумева систем и институције који обезбеђују успостављање ланца између образовања, науке и истраживања, као и примену тих резултата у привреди.
Он је саопштио да је Србија идентификовала седам приоритета у области науке и технологије – биомедицину, нове материјале и нанонауке, заштиту животне средине и климатске промене, енергетику и енергетску ефикасност, пољопривреду и храну, информационе и комуникационе технологије и унапређење процеса доношења државних одлука заснованих на знању.
Активности на пољу научног истраживања груписане су у три сегмента и ту спадају основна истраживања, технолошки развој и интегрални пројекти, навео је Обрадовић.
Према његовим речима, у Србији се тренутно реализује 785 пројеката у које је укључено више од 11.000 научних истраживача.
Министар је напоменуо да стране компаније које улажу у нашу привреду немају у довољној мери интерес да развијају домаћи научно-истраживачки рад и потенцијал, већ по правилу доносе само готова решења.
Обрадовић је нагласио да је Србија, као и друге државе у региону, земља са недовољно јаком економијом и недовољно изграђеном привредном структуром.
Због тога, с једне стране, не издваја се довољно средстава за образовање и научно-истраживачки рад и развој, а с друге стране развој и примена, односно комерцијализација иновација, не обављају се на ефикасан и ефективан начин јер у привреди још не постоје истраживачка језгра и капацитети за њихово прихватање, навео је министар.
Представник Светске банке за Србију Лу Брефор је оценио да су научна и истраживачка сарадња кључ за развој земаља западног Балкана.
Он је напоменуо да је неопходно формирање регионалних научно-истраживачких центара који би задржали научнике и истраживаче на Балкану и на тај начин допринели развоју читавог региона и појединачних земаља.
На тродневном скупу стручњаци ће разговарати о могућностима регионалне сарадње у области истраживања, развоја и иновација, упоређиваће сличности и разлике и тражити начине за подршку научним и иновационим политикама које су заједничке за земље учеснице регионалне конференције.
Министар је истакао да тај амбијент, пре свега, подразумева систем и институције који обезбеђују успостављање ланца између образовања, науке и истраживања, као и примену тих резултата у привреди.
Он је саопштио да је Србија идентификовала седам приоритета у области науке и технологије – биомедицину, нове материјале и нанонауке, заштиту животне средине и климатске промене, енергетику и енергетску ефикасност, пољопривреду и храну, информационе и комуникационе технологије и унапређење процеса доношења државних одлука заснованих на знању.
Активности на пољу научног истраживања груписане су у три сегмента и ту спадају основна истраживања, технолошки развој и интегрални пројекти, навео је Обрадовић.
Према његовим речима, у Србији се тренутно реализује 785 пројеката у које је укључено више од 11.000 научних истраживача.
Министар је напоменуо да стране компаније које улажу у нашу привреду немају у довољној мери интерес да развијају домаћи научно-истраживачки рад и потенцијал, већ по правилу доносе само готова решења.
Обрадовић је нагласио да је Србија, као и друге државе у региону, земља са недовољно јаком економијом и недовољно изграђеном привредном структуром.
Због тога, с једне стране, не издваја се довољно средстава за образовање и научно-истраживачки рад и развој, а с друге стране развој и примена, односно комерцијализација иновација, не обављају се на ефикасан и ефективан начин јер у привреди још не постоје истраживачка језгра и капацитети за њихово прихватање, навео је министар.
Представник Светске банке за Србију Лу Брефор је оценио да су научна и истраживачка сарадња кључ за развој земаља западног Балкана.
Он је напоменуо да је неопходно формирање регионалних научно-истраживачких центара који би задржали научнике и истраживаче на Балкану и на тај начин допринели развоју читавог региона и појединачних земаља.
На тродневном скупу стручњаци ће разговарати о могућностима регионалне сарадње у области истраживања, развоја и иновација, упоређиваће сличности и разлике и тражити начине за подршку научним и иновационим политикама које су заједничке за земље учеснице регионалне конференције.
-
Београд, 14. јул 2026.Простор за унапређење сарадње са Немачком у бројним областима
-
Београд, 14. јул 2026.Медаље за ученике из Србије на такмичењима у Колумбији и Кини
-
Тршић, 14. јул 2026.Културно-образовни камп у Тршићу веза младих из дијаспоре са...
-
Београд, 14. јул 2026.Потписан Споразум о стратешкој сарадњи Министарства одбране и...
-
Београд, 14. јул 2026.Нови гасни програм за унапређење снабдевања јужних и источних...
-
Београд, 13. јул 2026.Евроинтеграције Србије и спровођење Агенде УН 2030 међусобно...
-
Београд, 13. јул 2026.Србија остаје снажно посвећена партнерству са системом УН
-
Београд, 13. јул 2026.Добра сарадња и интензиван дијалог са ОЕБС-ом
-
Сурдулица, 13. јул 2026.У Сурдулици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 11. јул 2026.Подршка породицама и едукација младих важни за демографску...