Балинт је, обраћајући се на Министарском састанку Управљачке платформе за истраживање и иновације Западног Балкана, подсетио на то да се развој иновационог екосистема у Србији заснива на Стратегији паметне специјализације за период од 2020. до 2027. године и Стратегији науке, технолошког развоја и иновација за период од 2026. до 2030. године.
То остварујемо кроз програме подршке, научно-технолошке паркове, центре за трансфер технологије и непосредна партнерства истраживачких организација и компанија, објаснио је министар.
Он је указао на то да је заједнички циљ јачање веза науке и привреде, унапређење трансфера технологије и конкретна примена резултата истраживања у пракси.
Дугорочно желимо да подстакнемо развој мањих истраживачко-развојних целина у компанијама, својеврсних мини-центара, који би могли да наставе рад и покрећу нове активности и након завршетка пројекта Фонда за науку, рекао је Балинт, додавши да је циљ развој тржишно оријентисаних производа и услуга, уз сталну сарадњу са научним организацијама.
Према његовим речима, недовољно развијена сарадња науке и привреде представља највећу препреку даљем јачању иновационог екосистема у Србији, а њено унапређење један је од приоритета наведене стратегије.
Имамо добре примере и успешне пројекте, али је важно да сарадња буде континуирана и систематична, истакао је он, додајући да се зато у стратешким документима све већи значај придаје трансферу технологије и јачању веза између науке и привреде.
Министар је, када је реч о регионалној сарадњи, навео да је регионално и европско повезивање природан наставак националних програма и приоритета паметне специјализације.
Он је оценио да партнерства развијена кроз националне програме треба повезивати са припремом заједничких европских пројеката, укључујући програм Хоризонт Европа.
Регионална размена искустава, како је објаснио, може да унапреди подршку истраживачким тимовима и олакша проналажење нових партнера, а приступ лабораторијама и тестирање код различитих корисника могу да помогну у припреми решења за ширу примену и тржиште.
Балинт је најавио да ће Министарство у наредном периоду бити усмерено на јачање пута од научних резултата до њихове примене у привреди, пре свега кроз унапређење трансфера технологије и сарадње науке и привреде.
Паралелно радимо и на Стратегији развоја стартап екосистема, како бисмо додатно унапредили услове за развој и раст иновативних компанија, додао је министар.
На састанку у Бриселу, поред министра Балинта, учествовала је и директорка Фонда за науку проф. др Дарија Кисић.