Ђурић је, обраћајући се на седници Савета безбедности УН, на којој се разматра шестомесечни Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, указао на то да су у том документу забележени затварање и поремећаји у раду институција од којих Срби зависе, као и нерешена питања у вези са повратком српских судија, тужилаца и судског особља.
Извештај указује и на рушење кућа и имовине у власништву Срба у околини језера Газиводе, уз озбиљне наводе о полицијском злостављању, напоменуо је он, додавши да је за те српске породице порука поражавајућа – њихови домови, имовина и будућност могу им бити одузети у сваком тренутку.
Министар је истакао да у 21. веку сведочимо призорима који би требало да припадају далекој прошлости, што породицама шаље поруку да право на дом, приватну својину и заштиту закона на неки начин зависи од тога да ли сте Србин.
Можете замислити српског грађанина који улази у судницу, али више не верује да систем разуме његов језик, његова права или његову заједницу. Зато реинтеграција српских судија, тужилаца и судског особља није технички детаљ, већ део обнове поверења, без којег правда не може да функционише, нагласио је Ђурић.
Према његовим речима, у ситуацији када су школе и здравствене установе угрожене, институције затворене, а исплата плата и пружање социјалних услуга се ометају, свакодневни живот постаје средство политичког притиска.
Ђурић је подсетио и на то да је после обележавања Видовдана на Газиместану без разлога ухапшено 37 људи, међу којима и једно малолетно лице.
За Србе је север Косова и Метохије постао полицијски протекторат, у којем су застрашивање и насиље над цивилима постали део свакодневног живота, истакао је он.
Министар је навео да је мисија УНМИК-а неопходна управо зато што њено особље може да саслуша људе чија се искуства у међународним извештајима сувише често своде на неколико опрезних редова.
Према његовим речима, током извештајног периода, 47 припадника невећинских заједница добровољно се вратило у покрајину, при чему ниједан од њих није био Србин.
Ђурић је указао и на то да су неке од најистакнутијих политичких личности у Приштини и Тирани реаговале нападима на пресуду некадашњим лидерима ОВК-а.
Аљбин Курти је назвао пресуде неприхватљивом неправдом, а председник Албаније Бајрам Бегај изјавио је да ништа не може укаљати „ОВКˮ, подсетио је министар, оштро осудивши измене закона којима Приштина настоји да ограничи мандат Специјализованих већа „Косоваˮ.
Став Србије, како је нагласио, остаје јасан – правда за жртве никада не сме да буде жртвована политичким интересима.
Тражимо правду за сваку жртву, и српску и албанску, рекао је Ђурић и подсетио на то да је прошло тринаест година откако је постигнут договор о заједници општина са српском већином, њени принципи додатно су усаглашени 2015. године, а Заједница још увек није формирана.
Министар је поручио да Заједница српских општина није награда за Београд, није неки опциони уступак који се нуди када год Приштина процени да јој политички тренутак одговара, то је обавеза преузета у оквиру дијалога са Приштином.
Према његовим речима, претње српском православном верском и културном наслеђу не могу се одбацити као безначајни инциденти.
Грачаница, Високи Дечани и Пећка патријаршија носе у себи векове вере, сећања и припадности. То су жива места богослужења, која захтевају безбедност, а не уверавања која стижу тек након што је штета већ начињена, нагласио је Ђурић.
Он је упозорио на то да свака измена у заштитним аранжманима у Високим Дечанима и на главном мосту преко Ибра мора бити заснована на веродостојним безбедносним проценама и суштинским консултацијама, при чему улога КФОР-а остаје неизоставна.
Србија не одустаје од дијалога. Знамо да се будућност региона не може градити кроз конфронтацију. Желимо да Срби и Албанци живе безбедно једни поред других, да раде, уче, тргују и решавају разлике мирним путем. Али дијалог не сме постати замена за спровођење договореног. Он мора створити услове које људи заиста могу да осете у свом свакодневном животу, поручио је Ђурић.