Ђедовић Хандановић је истакла да је енергетска сигурност Србије приоритет, а да њено очување у изузетно изазовним условима захтева добру припремљеност свих производних капацитета, посебно термоелектрана, као и стабилну производњу угља.
Министарка је рекла да је улога термоенергетског сектора посебно значајна у овој историјски неповољној хидролошкој години на Дунаву, напоменувши да су дотоци ове реке сада нижи него у августу и да се крећу приближно 1.150 кубних метара у секунди.
Због тога наше највеће хидроелектране производе мање од трећине своје просечне производње. Сваки мегават-сат електричне енергије који морамо да обезбедимо на тржишту има и значајне финансијске последице које сноси ЕПС, објаснила је она.
На састанку у термоелектрани „Никола Тесла А”, директори су информисали министарку да су ремонти система за производњу и допрему угља завршени, док се завршетак ремонтних активности у термоенергетском сектору очекује почетком новембра, јер су прилагођавани лошој хидрологији.
Ђедовић Хандановић је, говорећи о производњи угља, нагласила да је надокнађен заостатак из првог дела године и да је производња сада на нивоу планираних вредности.
Она је подсетила и на то да је због неповољних услова на Дунаву месецима био успорен транспорт угља, који се користи за побољшање квалитета и повећање топлотне моћи колубарског угља, додавши да је то важно како би највећи производни капацитети у Обреновцу могли да раде максималним могућим капацитетом.
Према њеним речима, залихе угља на депонијама термоелектрана достигле су приближно 1,93 милиона тона и приближавају се циљу од два милиона тона, што представља важан ослонац за стабилну производњу електричне енергије током зиме.
Наставак стабилне производње угља и даље повећање залиха остају међу нашим приоритетима, јер поуздан рад термоелектрана зависи и од сигурног снабдевања овим енергентом. У томе ће значајну улогу имати и нова рударска опрема која је почела с радом на „Радљеву“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је, говорећи о грејању, истакла да су ЕПС-ова топификациона постројења спремна за грејање Обреновца, Костолца и Пожаревца.
Будући да лазаревачко насеље Велики Црљени нема алтернативно грејање, од јуче је у погону и један котао термоелектране „Колубара”. То је најстарија термоелектрана и претходних девет месеци није радила, али сада је она једини избор, објаснила је она.
Ђедовић Хандановић је предочила да Србија иде путем енергетске транзиције и смањења емисија штетних гасова, али да не можемо доносити одлуке преко ноћи и оставити људе без грејања током зиме.
Министарка је посебно истакла значај улагања у запослене, нагласивши да су људи један од кључних предуслова за стабилно функционисање компаније и поуздан рад електроенергетског система.
Према њеним речима, у последње три године „Електропривреда Србије” запослила је 2.913 радника, од којих је 2.026 претходно било ангажовано преко компаније „Протент“.
Само у овој години из „Протента” су у ЕПС прешла 854 радника, док је за 2027. планиран пријем више од 1.900 радника, чиме јасно показујемо да је наш циљ да сви који непосредно учествују у производњи угља и електричне енергије буду запослени у ЕПС-у, нагласила је министарка.
Ђедовић Хандановић је поручила да су у највећој енергетској компанији у Србији отворена врата и за нове генерације инжењера и радника, којих је у последње три године запослено два пута више него у периоду од 2020. до 2023. године.
У исто време, унапређен је и положај запослених кроз континуирани раст плата које су ове године повећане за 10 одсто и које ће од 1. јануара 2027. бити додатно повећане. Наставићемо и тренд јачања кадровског капацитета и тренд јачања материјалног положаја запослених, закључила је министарка