Стојадин Мирковић имао је само 19 година када је 29. септембра 1991. године погинуо код Бјеловара.
Као војник ЈНА и возач оклопног транспортера остао је уз мајора Милана Тепића током напада на војно складиште Беденик.
Иако му је командант наредио да се повуче, Стојадин Мирковић је одлучио да остане на положају, где је и погинуо.
Његова мајка Аница Мирковић рекла је да је то био једини пут да њен син није послушао свог команданта, наводећи да је четири године чекала размену да би своје дете могла да сахрани и да јој веома значи то што се последњих година редовно обележава дан његове погибије и одаје му се почаст.
То је за мене као мајку велика утеха, јер видим да моје дете није заборављено, испричала је Аница Мирковић.
У знак сећања на Стојадина Мирковића, у Ваљеву је подигнут споменик, а једна од градских улица понела је његово име, чиме је сачувано сећање на младог војника и његову жртву.
Ђурђевић Стаменковски је истакла да је очување сећања на погинуле борце обавеза државе и друштва, као и да породице оних који су положили животе заслужују трајно поштовање и пажњу.
Министарка је нагласила да Борачка споменица представља симбол захвалности и поштовања према погинулим борцима и њиховим породицама, али и потврду да њихова жртва остаје уписана у сећање народа и државе.