Жарић Ковачевић је прецизирала да је од 691 решења, 552 донето по захтевима мајки, 92 по захтевима очева, док се 47 односи на пунолетне кориснике који се редовно школују, до навршене 26. године живота.
Она је оценила да више од хиљаду корисника показује колико је овај механизам био потребан, додавши да је са растом броја корисника примена Алиментационог фонда ушла у нову фазу.
Према њеним речима, све више дужника почиње да измирује дуговања према деци и наставља редовно да плаћа алиментацију, што показује да овај механизам, поред директне заштите права детета, има и шири ефекат.
Када се држава укључи и постане јасно да дуг не може да остане без последица, мења се и однос дужника према обавези. Ово је потврда да систем подстиче и већу одговорност обавезних давалаца издржавања, оценила је Жарић Ковачевић.
Министарка је објаснила да досадашња пракса показује да су у појединим случајевима дужници сами измирили обавезе након што је механизам Алиментационог фонда активиран.
Жарић Ковачевић је предочила да је тако у једном случају, након што је решење донето 30. јула, обавезни давалац издржавања двадесетак дана касније исплатио целокупно заостало дуговање.
У другом случају, поступак је покренут средином јуна, а крајем августа родитељ-дужник је измирио ранију и тренутну обавезу, након чега је даља исплата из Фонда обустављена, навела је она.
Према њеним речима, овакви примери показују да значај Алиментационог фонда није само у томе што држава привремено преузима исплату издржавања, већ и у томе што се јача одговорност оних који су дужни да ту обавезу испуњавају.
Она је подсетила на то да је Министарство недавно обележило годину дана рада Алиментационог фонда, под слоганом „Ниједно дете не сме да чека“, уз поруку да ће овај механизам наставити да се развија и јача.