На састанку су представљени кључни проблеми са којима се предузетнице суочавају. Током трудничког боловања оне морају да бирају између именовања пословође и наставка пословања под неповољнијим условима или стављања радње у мировање, што може довести до губитка клијената, прихода и запослених.
Иако су одређени кораци направљени у погледу права породиља предузетница, још увек има простора за унапређење њиховог положаја.
Мацура је подсетила на то да су измене прописа у погледу остваривања права предузетница након порођаја, укључујући право на две године плаћених припадајућих накнада након рођења трећег детета, као и могућност да партнери преузму одсуство са рада, изазвале позитивне реакције жена које желе да се остваре у више животно важних улога – да буду и предузетнице и мајке.
Она је истакла да мајчинство не сме да буде економска казна и да је циљ да се досадашња постигнућа додатно унапреде, али и да Србија, уколико за то буде простора, постане пример добре праксе за друге државе.
Министарка је нагласила и да ове предлоге не треба посматрати искључиво као социјалну категорију, будући да би њихова примена имала и снажан позитиван утицај на привреду.
Према њеним речима, важно је сагледати финансијске ефекте могућих решења, али и њихову размену у односу на буџет Републике Србије и БДП, како би се пронашао модел који је дугорочно одржив.
Мацура је подсетила на то да жене чине више од 30 одсто укупног броја предузетника у Србији и оценила да управо због тога унапређење положаја жена у предузетништву представља важан део шире политике економског оснаживања жена.