У саопштењу издатом поводом позива групе еколошких организација Светској банци да одложи одобрење пројекта развоја гасне инфраструктуре у Србији, истиче се да је основни циљ пројекта унапређење сигурности, поузданости и отпорности снабдевања природним гасом, као и подршка енергетској транзицији и усклађивању са правним тековинама Европске уније, као и да су нетачни наводи да пројекат није усклађен са климатским циљевима.
Наводи да пројекат није усклађен са климатским циљевима занемарују чињеницу да је његова припрема спроведена у складу са процедурама Светске банке, укључујући детаљне анализе оправданости, разматрање алтернатива и процене утицаја на животну средину и друштво.
За потребе пројекта израђени су одговарајући међународни документи и студије, укључујући процене утицаја на животну средину и анализе алтернативних решења, који су доступни јавности.
Пројекат се не посматра као подстицај повећању емисија гасова са ефектом стаклене баште, већ као инфраструктурна модернизација постојећег система.
Изградња гасовода Трупале–Појате и унапређење транспортне мреже имају за циљ уклањање постојећих уских грла, повећање поузданости система и омогућавање приступа гасу из диверзификованих праваца снабдевања, укључујући Јужни гасни коридор и потенцијалне ЛНГ изворе из правца Грчке и Северне Македоније.
Тиме се смањује енергетска нестабилност земље и повећава флексибилност система у процесу снабдевања природним гасом, али и водоником.
Пројекат, такође, предвиђа значајну компоненту институционалног јачања и регулаторних реформи, што представља готово једнако важан елемент као и сама инфраструктура.
Циљ је успостављање модерног, транспарентног и тржишно оријентисаног гасног сектора, са јасним раздвајањем функција власништва над инфраструктуром, управљања системом и регулаторног надзора, у складу са обавезама Србије према Енергетској заједници и ЕУ.
Треба имати у виду и шири контекст енергетске транзиције. Република Србија истовремено спроводи највећи инвестициони циклус у обновљиве изворе енергије у својој историји, укључујући изградњу соларних електрана са батеријским складиштима, ветроелектране и јачање електроенергетске мреже.
У таквим околностима природни гас има улогу транзиционог енергента који омогућава стабилност система и безбедно укључивање већег удела енергије из обновљивих извора.
Стратешки документи Србије, укључујући Интегрисани национални енергетски и климатски план и Стратегију развоја енергетике, препознају потребу за унапређењем енергетске инфраструктуре, уз истовремено смањење емисија и повећање удела обновљивих извора енергије.
Због тога је пројекат у потпуности оправдан са аспекта енергетске безбедности, отпорности система и заштите интереса грађана и привреде Србије.
Истовремено, пројекат је резултат вишегодишње сарадње са међународним финансијским институцијама и међународним експертима, који су кроз своје анализе потврдили његову економску, техничку и стратешку оправданост.
Пројекат представља улагање у сигурнији, ефикаснији и модернији енергетски систем Србије, уз поштовање највиших међународних стандарда заштите животне средине и одрживог развоја.
Такође, у овом случају се не ради о изградњи потпуно новог правца за повећање потрошње фосилних горива, већ пре свега о модернизацији и јачању постојећег транспортног система, уклањању критичних уских грла и повећању отпорности инфраструктуре на климатске и геополитичке ризике.
Један од показатеља успеха пројекта који је дефинисан у самим пројектним документима односи се управо на број корисника који имају користи од инфраструктуре отпорне на климатске промене.
Позив Светској банци упутили су, између осталих, Бенквоч, WWF Адриа, Београдска отворена школа, РЕРИ, Центар за унапређење животне средине, Платформа за друштвени развој и иновације и Коалиција за одрживо рударство.